Бог ником дужан не остаје. 0001    Два су бора напоредо расла, 0002    Међу њима танковрха јела; 0003    То не била два бора зелена, 0004    Ни међ’ њима танковрха јела, 0005    Већ то била два брата рођена: 0006    Једно Павле, а друго Радуле, 0007    Међу њима сестрица Јелица. 0008    Браћа сеју врло миловала, 0009    Сваку су јој милост доносила, 0010    Најпослије ноже оковане, 0011    Оковане сребром, позлаћене. 0012    Кад то вид’ла млада Павловица, 0013    Завидила својој заовици, 0014    Па дозива љубу Радулову: 0015    „Јетрвице, по Богу сестрице! 0016    „Не знаш кака биља од омразе? 0017    „Да омразим брата и сестрицу.” 0018    Ал’ говори љуба Радулова: 0019    „Ој Бога ми, моја јетрвице! 0020    „Ја не знадем биља од омразе, 0021    „А и да знам, не бих ти казала: 0022    „И мене су браћа миловала, 0023    „И милост ми сваку доносила.” 0024    Кад то зачу млада Павловица, 0025    Она оде коњма на ливаду, 0026    Те убоде вранца на ливади, 0027    Па говори своме господару: 0028    „На зло, Павле, сеју миловао, 0029    „На горе јој милост доносио! 0030    „Убола ти вранца на ливади.” 0031    Павле пита сестрицу Јелицу: 0032    „Зашто, сејо? Да од Бога нађеш!” 0033    Сестрица се брату кунијаше: 0034    „Нисам, брате, живота ми мога! 0035    „Живота ми и мога и твога!” 0036    То је братац сеји вјеровао. 0037    Кад то виђе млада Павловица, 0038    Она оде ноћу у градину, 0039    Т заклала сивога сокола, 0040    Па говори своме господару: 0041    „На зло, Павле, сеју миловао, 0042    „На горе јој милост доносио! 0043    „Заклала ти сивога сокола.” 0044    Павле пита сестрицу Јелицу: 0045    „Зашто, сејо? Да од Бога нађеш!” 0046    Сестрица се брату кунијаше: 0047    „Нисам, брате, живота ми мога! 0048    „Живота ми и мога и твога!” 0049    И то братац сеји вјеровао. 0050    Кад то виђе млада Павловица, 0051    Она оде вече по вечери, 0052    Те украде ноже заовине, 0053    Њима закла чедо у колевци. 0054    Кад у јутру јутро освануло, 0055    Она трчи своме господару 0056    Кукајући и лице грдећи: 0057    „На зло, Павле, сеју миловао, 0058    „На горе јој милост доносио! 0059    „Заклала ти чедо у колевци; 0060    „Ако ли се мене не вјерујеш, 0061    „Извади јој ноже од појаса.” 0062    Скочи Павле, кан’ да се помами, 0063    Па он трчи на горње чардаке, 0064    Ал’ још сестра у душеку спава, 0065    Под главом јој злаћени ножеви; 0066    Павле узе злаћене ножеве, 0067    Па их вади из сребрних кора, 0068    Али ножи у крви огрезли; 0069    Кад то виђе Павле господару, 0070    Трже сестру за бијелу руку: 0071    „Сејо моја, да те Бог убије! 0072    „Буд ми закла коња на ливади 0073    „И сокола у зеленој башчи, 0074    „Зашт’ ми закла чедо у колевци?” 0075    Сестрица се брату кунијаше: 0076    „Нисам, брате, живота ми мога! 0077    „Живота ми и мога и твога! 0078    „Ако ли ми не вјерујеш клетви, 0079    „Изведи ме у поље широко, 0080    „Па ме свежи коњма за репове, 0081    „Растргни ме на четири стране.” 0082    Ал’ то братац сеји не вјерова, 0083    Већ је узе за бијелу руку, 0084    Изведе је у поље широко, 0085    Привеза је коњма за репове, 0086    Па их одби низ поље широко. 0087    Ђе је од ње капља крви пала, 0088    Онђе расте смиље и босиље; 0089    Ђе је она сама собом пала, 0090    Онђе се је црква саградила. 0091    Мало време за тим постајало, 0092    Разбоље се млада Павловица, 0093    Боловала девет годин’ дана, 0094    Кроз кости јој трава проницала, 0095    У трави се љуте змије легу, 0096    Очи пију, у траву се крију. 0097    Љуто тужи млада Павловица, 0098    Па говори своме господару: 0099    „Ој чујеш ли, Павле господару! 0100    „Води мене заовиној цркви, 0101    „Не би ли ме црква опростила.” 0102    Кад то чуо Павле господару, 0103    Поведе је заовиној цркви; 0104    Кад су били близу б’јеле цркве, 0105    Ал’ из цркве нешто проговара: 0106    „Не ид’ амо, млада Павловице: 0107    „Црква тебе опростити не ће.” 0108    Кад то зачу млада Павловица, 0109    Она моли свога господара: 0110    „Ој Бога ти, Павле господару! 0111    „Не води ме двору бијеломе, 0112    „Већ ме свежи коњма за репове, 0113    „Па ме одби низ поље широко, 0114    „Нек ме живу коњи растргају.” 0115    То је Павле љубу послушао: 0116    Привеза је коњма за репове, 0117    Па је одби низ поље широко. 0118    Ђе је од ње капља крви пала, 0119    Онђе расте трње и коприве; 0120    Ђе је она сама собом пала, 0121    Језеро се онђе провалило, 0122    По језеру вранац коњиц плива, 0123    А за њиме злаћена колевка, 0124    На колевци соко тица сива, 0125    У колевци оно мушко чедо, 0126    Под грлом му рука материна, 0127    А у руци теткини ножеви.